„Е салаши на северу Бачке“, назив је радионице одржане од 09-11. октобра у Еко центру „Језеро“, на Палићу, у оквиру Конгреса руралног туризма Војводине, у организацији Туристичке организације Војводине (ТОВ) и Центра за рурални развој Војводине, уз подршку Министарства туризма и омладине, Покрајинског секретаријата за привреду и туризам, Гаранцијског фонда АП Војводине и Развојног фонда АП Војводине, као и СМАРЗЕР АоЕ.
Том приликом, Ђорђе Раковић, директор Гаранцијског фонда Војводине упутио је позив привредним субјетима, у овом случају пружаоцима услуга у руралном туризму, на сарадњу, бирајући једну од понуђених кредитних линија које одговарау потребама њиховог пословања.
У свом обраћању, навео је могућности и изворе финансирања у руралном туризму као и разлоге зашто би привредни субјекти требало да прихвате позив и посете Гаранцијски фонд.
– Гаранцијски фонд је специфична, јединствена финансијска институција која у оквиру свог деловања има мисију да омогући повољнију доступност финансијском тржишту. Скупштина АП Војводине основала је институције попут Развојног фонда АП Војводине и Гаранцијског фонда АП Војводине, са циљем финансирања друштвено оправданих развојних пројеката на територији Војводине под повољнијим условима од тржишних, односно како би заинтересовани на лакши начин добили потребна средства и под повољнијим условима. Сигурно да је најбоље да се користе субвенције, односно бесповратна средства, позитиван пример како држава преко својих покрајинских и републичких органа може да помогне привредним субјектима, самим тим и привреди. Међутим, пошто су субвенције ограничене, увек постоји део финансирања које заинтересована страна мора да преузме на себе. Из тог разлога прва станица је најчешће пословна банка. Али, како ти кредити, услед драстичног скока банкарских камата нису повољни последњих годину и по – две дана, то је разлог више да се, у овом случају, даваоци услуга у руралном туризму прво обрате инситутуцији какав је Гаранцијски фонд, како би пословној банци издао гаранцију на тај кредит. Конкретно, када банка добије гаранцију Фонда нема практично никакав ризик у том пласману. Када банка нема ризик, аутоматски према субјекту, односно клијенту, смањује каматну стопу, продужава грејс период уколико клијент тражи, а ануитет плаћања субјект може да коригује како му одговара.
У случају да дође до неке кризе у пословању и клијент буде у ситуацији да не може да измири неку доспелу рату, Гаранцијски фонд то ради уместо клијента све док се ситуација не врати на редован колосек и клијент не почне да измирује своје рате пословној банци редовно. То ствара позитивну слику у Кредитном бироу о самом клијенту и даје могућност да аплицира за неку субвенцију код државних органа, за шта се тражи извештај из КБ да није било доцње у отплати претходних кредита.
Када су кредитне линије у питању, директор је подвукао да је Гаранциски фонд затворио све кредитне линије из области привреде, пољопривреде и сваки сегмент пословања, што само показује флексибилност ГФ у односу на развој одређених делатности:
– У последње време значајан развој руралног туризма и пораст броја винарија у Војводини условио је промену структуре корисника и више захтева за издавање гаранција.
Ђорђе Раковић је најавио да ће у децембру бити потписан, у јануару и реализован, уговор са Покрајинским секретаријатом за привреду и туризам и Наледом за посебну линију за мале кредите до 30 хиљада евра, који ће бити бескаматни. Ради се и на проналажењу партнера из иностранства који ће део главнице субвенционисати. Такав уговор је Развојни фонд АП Војводине већ потписао, а потенцијални корисници ће бити благовремено обавештени. Мислим да се таква прилика неће често понављати – додао је Ђорђе Раковић.
